John Fogerty je albumom Wrote a Song For Everyone, koji predstavlja kolekciju starih pesama u novom ruhu i nekih novih numera, napokon ostvario svoj san.

Dugo nije smeo zbog komplikacija sa Saul Zaentzom, vlasnikom bivše mu izdavačke kuće Fantasy da izvodi pesme svoje bivše grupe, legendarnih Creedence Clearwater Revival. Kad se situacija promenila 2004. godine usledile su kompilacije radova grupe i solo pesama. Uz sve češće izvođenje dobro poznatih pesama na koncertima, John Fogerty je slavio legat CCR ali i polako se približavao realizaciji ideje da ponovo odsvira neke od tih pesama sa svojim kolegama muzičarima u nekom novom ruhu.

Evo pred nama je plod tog rada i saradnje, album Wrote a Song For Everyone, koji ima dvostruko značenje, kao naslov jedne njegove pesme i činjenica da na većini pesama sarađuje sa country, rock i soul izvođačima.

Neke verzije pesama su pravi rock'n'roll, kao početna "Fortunate Son" sa grupom Foo Fighters, neke su prijatni country, kao "Almost Saturday Night" u kojoj gostuje Keith Urban, neke su predvidljive kao "Who'll Stop The Rain" sa Bob Seger-om (ali privlačne), neke pokušaji iskoraka, kao "Born on The Bayou" (sa Kid Rock-om) i "Long As I Can See The Light" (sa grupom My Morning Jacket).

Najbolji utisak ostavljaju fantastična Miranda Lambert sa naslovnom pesmom "Wrote a Song For Everyone", instrumental "Hot Red Heart" (sa Brad Paisley-em), "Have You Ever Seen The Rain" (sa Alan Jackson-om).

Posebnu poslasticu predstavljaju dve nove pesme "Mystic Highway" i "Train of Fools", gde mu nisu trebali gosti. Numera "Lodi" je transformisana energičnim i srčanim izvođenjem u čijoj realizaciji su pomogli John-ovi sinovi Shane i Tyler.

Za pisca ovih redova pravo otkrovenje i takozvana tour de force je završna pesma na albumu, a to je "Proud Mary", gde fantastična Jennifer Hudson i čuveni Allen Toussaint uz Rebirth Brass Band prave soul i gospel revoluciju neslućenih razmera.

Takva energija, srčanost, joie de vivre, oluja koja pred sobom nosi sve govori o činjenici da se na radove John Fogerty-ja može gledati i sa poprilično drugačije strane i ponovo shvatiti zašto su njegove pesme i posle toliko godina žive, vibrantne i prirasle srcima svih onih koji znaju šta je prava i neprolazna vrednost.

Da je još bilo ovakvih pomaka na albumu, ocena bi bila veća. Ovako dobija pristojnih 7+ (a "Proud Mary" čistu 10-ku!).

Uživajte!

P.S. Gledao sam na Youtube-u neformalnu verziju pesme "The Weight", grupe The Band, koju izvode John Fogerty i momci iz sastava Black Keys. UUUUUUUH! Šteta što ta pesma ne ulazi u koncept ovog albuma, inače...